Pleasure

Ulazim u mesto koje bi trebalo da predstavlja klub. Veliko je, prošarano najrazličitijim bojama osvetljenja, muzika trešti punom snagom. Odzvanjaju stihovi :
" Kakav život imam ja, sve sam to lažima ženskim kupila... "
Kako se probijam kroz gužvu, radoznalo posmatram sve oko sebe, ne bi li se privlikla na prostor u kome se po prvi put nalazim.
Devojke, oskudno obučene, bacakaju se po podu i bukvalno seksualno opšte pred nama. Odlučujem da nastavim dalje, nadajući se da će to biti najgore što ću ovde zateći.
Ali, kao da sam znala da se nepotrebno nadam.
Nailazim na deo koji predstavlja binu. Jedna masivna šipka preovladava scenom. Na nju se pribija dečko, obučen u štikle, uskih crnih pantalona, i pocepane, mrežaste majice. Njiše se, manje više uz ritam muzike, i jezikom palaca po hladnom metalu.
Kako je vrućina, napadna šminka koju ima se polako razmazuje po njegovom licu... Kratka kosa biva mokra, ne gelom, nego znojem. Jedna punija devojka, bosa, približava mu se i svojim pozamašnim grudima pribija uz tu istu šipku. Trenutak kasnije se ljube.
Okrećem glavu, odjednom osećajući teskobu. Gde sam ovo došla??
Međutim, na šanku se nalazi još gora situacija. Još par momaka, devojaka, i transeksualaca igra, dodiruje se po telu, i privlači pažnju na sebe.
Nisam mogla da izdržim. Da bar pijem alkohol možda bi i mogla da podnesem sve to oko sebe, ali ne. Trezna sam osuđena na propast.
Odlučujem da zanemarim sve oko sebe i proklinjem društvo koje me je uopšte i dovuklo dovde.
Na spratu se nalazi brdo ljudi. Mahom lezbejke koje posmatraju situaciju odozgo. Neke se podsmevaju, a neke bacaju udicu ne bi li ulovile nešto.
" Pležr bejbe, Pležr " - uzvikuje momak obučen u tigrasti kombinezon.
" Hel bejbe, hel " - izgovaram.

Dakle, ovo je pakao. Gori od Danteovog.
Ovo je klub u kome nikada pre nisam bila. Čula sam razne priče o njemu, ali ni jedna nije bila dovoljno verodostojna. Ovo se mora videti sopstvenim očima da bi se razumelo.
Ostatak večeri provodim igrajući i praveći se da sam na nekom lepšem mestu. U jednom trenutku, odlučujem da stanem, shvativši da je muzika poodavno prevazišla svaki moj kriterijum, i sedam na neke stepenice.
Momak u uskim crnim pantalonama seda pored mene. Pogledao me je, i nasmešio se, nekako tužno.
Uzvraćam, koliko god da to mogu.
Posmatram ga narednih par minuta. Izuva štikle, i iz ranca vadi patike. Obuva ih. Potom vlažnim maramicama skida šminku i nakon toga preko mrežaste majice navlači širok duks.
Nakon nekoliko sekundi i kapica se nalazi na glavi.
Odjednom pored mene sedi sasvim druga osoba.
Ustaje, upućuje poslednji pogled, i odlazi.
Nekako mi sada oni stihovi sa početka deluju krajnje realni.

Zar je pakao jedino mesto gde čovek može biti transeksualac, gej, i slično?

U svakom slučaju, ovo je mesto na koje više nikada neću otići.
Radije ću živeti u nekom svetu između raja i pakla.
Ne opravdavam ni sav taj egzibicionizam kojem najčešće pribegavaju transeksualci ( ne svi, ali bar 70 posto onih koje sam imala priliku da vidim ), niti njihovo napadno odevanje ili šminkanje, ali opravdavam potrebu za istrajanjem u onome što želimo biti.

Imala sam potrebu da sa vama podelim moje viđenje noćnog kluba " Pleasure", možda ću biti kritikovana, možda se nećete složiti sa mnom, ali to je samo moje mišljenje.

Jer na kraju... - who gives a fuck?
           
                                                                            Vaša, Rajska Goreća :*