Lako do posla?

Danas ću pisati o nečemu što smatram velikim problemom, koji se ne dešava samo u našoj dragoj  i vrlo tolerantnoj Srbiji, već i u zemljama sirom sveta.
Taj problem jeste - posao.

Svi znamo koliko ga je teško naći, jos teže zadržati, jer je l' te, svima je potrebna jeftina radna snaga, po principu - nek radi dok ne crkne pa ga zameni drugim.
Još jedan problem koji se javlja jeste kako naći i zadržati posao kao osoba koja se javno izjašnjava kao gej ili transrodna osoba?
Do skoro sam bila u zabludi kako je svuda bolje nego u Srbiji, ali onda shvatih da baš i nije tako, jedina razlika je što te u Srbiji prilikom aplikacije za posao ne pitaju za seksualnu orijentaciju , već podrazumevaju da si strejt ( čitaj " normalan" ).
A onda, ukoliko dobiješ posao, kreće agonija kako će kolege i nadležni upravnik reagovati ukoliko nečim daš do znanja da voliš isti pol, ili još gore, šta ce biti ako te van posla sretnu kako se držiš za ruke sa svojim partnerom? Džabe tada i silne diplome, višegodišnje učenje i usavršavanje, kada gazda već priprema otkaz. Kažu mi sagovornici na ovu temu kako ne mogu dobiti otkaz zbog toga, jer bi se to vodilo kao diskriminacija. Slatko sam se nasmejala. Naravno da ne bih zbog toga dobila otkaz, već zbog - neadekvatnog rada, šta ste vi mislili?
Ne moram ni da spominjem problem transrodnih osoba. Oni su u još gorem problemu, mi svoju seksualnost nekako možemo i da sakrijemo, prećutimo, a šta će oni? Ne znaju ljudi kakva je to agonija.

Vilijams institut za pravo seksualne orijentacije i javnu politku, u Ujedinjenom Kraljevstvu, došao je do zapanjujućih rezultata dugoročnog istraživanja na istu tematiku, ispitujući zaposlene širom kompanija u Londonu i okolnim gradovima, ujedno pripadnike LGBT populacije.
Čak 15 - 45 posto gej i transrodnih zaposlenih su doživeli neki oblik diskriminacije ili zlostavljanja na radnom mestu.
8 - 17 posto je bilo odbijeno zbog svoje seksualne orijentacije.

Istraživanje sprovedeno od strane studija transrodnih osoba došlo je do podataka da je čak 97 posto ispitanika doživelo neki vid uznemiravanja i zlostavljanja na radnom mestu, dok čak 47 posto ispitanika ili nije zaposleno, ili nije napredovalo i zbog toga je dobilo otkaz.

Takođe, ono što je vrlo zapanjujuće jeste da je u čak 29 drzava u Americi totalno legalno otpustiti zaposlenog zbog toga što je gej ili transrodna osoba.
Ovo su države u kojima je sve to još uvek dozvoljeno, i to zbog toga što u njima još nema eksplicitinih zakona koji sprečavaju diskriminaciju LGBT osoba : Arizona, Alabama, Alaska, Arkasnsas, Florida, Georgia, Idaho, Indiana, Kansas, Kentucky, Louisiana, Michigan, Mississippi, Missouri, Montana, Nebraska, North Carolina, North Dakota, Ohio, Oklahoma, Pennsylvania, South Carolina, South Dakota, Tennessee, Texas, Utah, Virginia, West Virginia, Wyoming.

I onda se ja pitam, ako je ovakva situacija u državama u kojima bi navodno nivo svesti o pripadnicima LGBT populacije trebalo biti visok, šta možemo mi da očekujemo u državi poput Srbije, čija svest i toleranicija skoro da i nisu na vidiku?

Podeliću sa vama i svoje sopstveno iskustvo.
Naime,jedno vreme sam i sama privremeno radila u jednom fast food-u, i zajedno sa mnom je radio dečko koji je takođje bio gej. Naravno da se nije radilo o mestu čije su gazde bili tolerantni ljudi, koje nije bilo briga za naš seksualni život, već smo se jednostavno krili i trudili se da nam što manje društva dolazi kako bi oni i mogli da naslute bilo šta.
Jedno jutro se pojavila gazdarica, i to baš jutro kada kolega nije radio, da bi mi prišla sa rečima kako ga je krišom posmatrala, kako ima isfeminizirane pokrete, sluša, citiram " žensku" muziku (šta god to značilo) , i kako sumnja da je gej. Pogled koji mi je uputila bio je ispitivački. Odgovorila sam joj da to nije tačno, i kako znam da ima devojku, ali i da je kojim slučajem gej da to ne bi trebalo da ima bilo kakve veze sa njegovim radom. Tada se šokirala mojim razmišljanjem, izjavivši kako su to bolesne osobe i kako im treba lečenje.
Kolegi sam prenela šta se dogodilo tog jutra, i u roku od nedelju dana je dobio otkaz uz obražlozenje kako nisu zadovoljni njegovim radom.
Sama sam dala otkaz ubrzo potom.

Moja poenta je sledeća - situacija u Srbiji što se tiče tolerancije prema LGBT osobama je još uvek na vrlo nezavidnom nivou. Ljudi traze posao mesecima, godinama, i kada ga i nađu bivaju otpušteni, ugnjetavani ili zlostavljani samo zato što su bili iskreni prema sebi. Ostatak se krije iza laži, i ujedno tu laž prenosi i na privatni zivot.
Ne kažem da sada treba izgubiti nadu da će u Srbiji ili ostatku sveta ikada biti bolje, i ne želim nikoga da deprimiram, ali takođe ne treba živeti u iluziji i smatrati da je u ostatku sveta baš onako kako se predstavlja u knjigama i filmovima.
Dokle god ne uzmemo stvari u svoje ruke, ne ujedinimo se u jednu veliku organizaciju i odlučimo da uzmemo sva svoja prava, prvenstveno kao čoveka, a tek onda pripadnika LGBT populacije, situacija će ostati nepromenjena i trošiće se preko milion evra samo na organizovanje obezbeđenja u toku Parade, a samo zamislite koliko je usta moglo biti nahranjeno sa tim novcem, i koliko kuća popravljeno od poplava.
Mislite, i što je najvažnije delajte! Toliko od mene za danas.


Rajska Goreća