Etiketa

Danas ću sa vama podeliti svoje mišljenje o temi koja je naročito populrana, kako među lezbejkama, tako i među ostalom populacijom, a tiče se takozvanog ’etiketiranja’.

Ljudi oduvek imaju potrebu da stvarima daju nazive, prosto je nemoguće da određena pojava, način ponašanja, odevanja, vrsta muzike, itd, ostane ne imenovana, pa tako je logično i da su nastale određene kategorije lezbejki na osnovu fizičkih i mentalnih karakteristika.  

Dok jedna grupa ljudi oštro osuđuje korišćenje ovih termina, smatrajući ih uvredljivim i neosnovanim, druga ’pak uživa u njihovom korišćenju prilikom svakodnevnih razgovora.

Prosto, zamislite situaciju kada bi svaka devojka počela detaljno da opisuje izgled devojke koja joj je zapala za oko.... jednostavno – ’ ona je buč ’ u startu stavlja do znanja da je devojka neženstvena, ili sa druge strane ’ ona je fem’ kako bi opisali njenu ženstvenost, ili na kraju ’ ona je andro’ u prevodu – ni tu ni tamo.

Šalu na stranu, ovo je između ostalog zaista jedan od povoda zbog kojeg devojke koriste termine, i ako lično ne vidim da je par rečenica kojim bi opisali osobu, umesto davanja etikete, nešto što oduzima dosta vremena. 

Prva upotreba  ovih termina vezuje se za period nakon drugog svetskog rata, kao odraz seksualnih kategorija oštro definisanih od strane vlade i društva u celini, kada lezbejska subkultura razvija izuzetno rigidne uloge , posebno među radničkom klasom u Kanadi i SAD.
Tada žene počinju po prvi put da odećom ii specifičnim ponašanjem iskazuju svoj identitet,u lokalnim gej barovima,  i nastaju prvi termini  – buč - žene obučene u odeću namenjenu muškarcima, sa izrazito muževnim ponašanjem ,

I fem – žene koje su nosile tradicionalnu žensku odeću, sa izrazito ženskim pokretima. 

Ubrzo ta dva termina postaju široko prihvaćena na lezbejskim i gej mestima, i to u toj meri da se svako ko je odsupao od te dve kategorije, vremenom odbacivao i bivao neprihvaćen  od strane ostalih. (takve su nazivali Kiki ili Stem lezbejkama)
Takođe, mogućnost da se dve buč žene nađu u romantičnoj vezi nije nikako bilo prihvatljivo, baš kao ni da se dve fem žene nađu u istoj.

Prilično ekstremno,složićete se?

U periodu između 1950. i 1960. ovi termini nalaze svoje mesto i van granica Severne Amerike, u Britaniji, potom i u ostalim delovima Evrope...

Danas su se ti termini umnožili, te osim te osnovne podele, imamo i kategorije poput :

– stoun buč ( buč lezbejke koje isključivo u seksualnom odnosu svoje zadovoljstvo pronalaze u zadovoljavanju svoje partnerke. Stoun buč lezbejke ne dozvoljavaju da budu dodirnute tokom seksa)

- soft buč ( lezbejka koja više naginje ka buč kategoriji, ali ima trenutke kada se oseća ’soft’ (mekom, nežnom) te se u njoj smenjuju te dve strane.

-lipstik lezbejka – jeste fem lezbejka koja voli ženstvenu odeću i šminku kod svoje partnerke, koja je takođe isključivo fem

- andro lezbejka – lezbejka koja se oblači ni previše ženstveno, ni previše muževno. Retko nosi šminku...

Iznenadili bi ste se kada bi ste znali koliko još kategorija postoji,ali i ovo je sasvim dovoljno da bi došli do jednog zaključka - kategorisanje lezbejki, i davanje etiketa je u postpunosti besmisleno, i uvređujuće!

Niko se ne može i ne treba stavljati u određen okvir. Nijedna kategorija ne može u potpunosti da opravda identitet osobe, niti treba. 

Upoznala sam dosta ljudi koji na najekstremnije načine pokušavaju da se izbore sa osobama koje se u svakodnevnim situacijama koriste ovim etiketama, ali moje mišljenje je da to nije prioritet. Lgbt zajednica trenutno ima i većih problema sa kojima se suočava, i smatram da kada bi svi svoju energiju usmerili na istinske probleme,a ne u ekstremno kritikovanje ljudi kojima je etiketa bitna,  mislim da bi situacija u našoj zemlji bila na daleko boljem nivou.

No, do tada ću biti samo jedna devojka, fem devojka ako vam je draže, koja pisanjem i aktivizmom pokušava da promeni Srbiju, u pravcu ostvarivanja jednakih prava za sve ljude.

Do sledećeg posta, Rajska Goreća .