Moj život u pogrešnom telu 3 - Stereotipna (trans) žena

Bilo je to na početku moje prve godine studija, ali nevezano za iste u potpunosti. Momka o kom je reč znala sam od ranije, i to ne-outovana. Mislio je da sam dečko kao i on, a spojili su nas zajednički, nazvaću ih, prijatelji iz sveta starih automobila. Njegov šok kada je saznao ko sam i šta sam, te šta planiram u životu, na skali od 1 do 10 nalazio se na šesnaestom podeoku, ali već koliko sledeće viđenje pokazalo je da ga takva ideja pomalo i uzbuđuje. Romansa, ako se to tako može nazvati, imajući u vidu da je reč o profesionalnom šoferu, je počela. A ubrzo zatim, desilo se i moje prvo pravo seksualno iskustvo. Naime, oduvek sam znala da me privlače muškarci, ali pravu priliku da to doživim onako kako želim, nisam imala. Bilo je površnih i polovičnih pokušaja, sa momcima koje sam manje-više jedva znala. Dalje od maženja i ljubljenja nije išlo. Sa mojim prvim pravim momkom imala sam lepih nekoliko meseci zdrave veze i redovnog seksualnog života uživajući u pasivnoj ulozi zadovoljavane dame. No, kako nigde Sunce ne sija doveka, počeo je i on da zanoveta kako je strejt, ne zna šta će sa mnom, ja sam za njega bila, kako je govorio – ne baš skroz žena i polu-žena. Sa takvim opisima i momkom koji me se stidi, sve se moglo, i nažalost se i rešilo samo jednim kratkim – ADIO! Trenutno sam solo, a u nedostatku romantične veze, trenutno najznačajniju ulogu u mom životu igraju prijatelji. Imam ih u okviru oba biološka pola i široke palete rodnih identiteta, kao i svih seksualnih orjentacija. Koliko sam striktno strejt (iako sam načinila ispad u lezbejstvo, koji se završio samo na poljupcu gde će verovatno i ostati) u pogledu veza, toliko sam neizbirljiva kad su prijatelji po sredi.  Pol i rod ne određuju ništa važno kod ljudi u mojim očima, uglavnom se fokusiram na njihov karakter, stavove u životu i zajednička interesovanja, a sve se svodi na kraju na to da ću biti sa onim sa kime mi je lepo. Sa LGBT prijateljima i zajednicom sam u stalnom kontaktu, poznajem mnogobrojne važne ličnosti iz tog sveta i učestvujem volonterski u radu organizacija. Rado pomažem. Prisutna sam na tribinama, performansima i večerima kvir poezije. Dogodine i na Prajdu! U tom društvu i društvu ljudi otvorenog uma osećam se prihvaćeno i kao svoja na svome. Labris, Gejten, Egal, Alijansa, Reks... za mene su kao pripadnicu retke vrste prirodna staništa. Moje mesto u društvu je trenutno kao mesto u  čoporu pasa lutalica koje svi odbacuju, ali se oni drže zajedno da bi preživeli i nikad ne napuštaju jedan drugoga.  Sa familijom i komšilukom, koji su otišli iz svojih rodnih sela, ali sela nisu napustila njih, držim se izlizanih i prezastarelih patrijarhalnih klišea, ne zalazeći u dublje odnose.

Držim se devize da sa neukima ne treba raspravljati o nečemu što od tebe prvi put čuju.

Kome ne odgovaram, taj mi i ne treba, neka čobani čuvaju ovce, popovi drže svoja bogosluženja, a ja svoj identitet određujem sama, bez njihove pomoći, kao što ću ga bez njihove pomoći i izraziti. Omnia mea mecum porto! 

Moj trenutni ni tamo ni ovamo fizički izgled, bezlična garderoba i frljanje sa rodovima u govoru daleko su od onoga čemu težim. Onaj deo identiteta koji se odnosi na stil odevanja i izgled u celini, tek ću iskazati. Od garderobe za svaki dan, najviše volim uske farmerice, džins suknjice, džempere, strukirane blejzere, haljine ležernijeg kroja.... A boje zavise od raspoloženja. Podjednako mogu da uživam i u laganoj letnjoj haljini sa cvetnim dezenom, kao i u kreativno uklopljenoj zimskoj kombinaciji koju čini veći broj s ljubavlju i ukusom odabranih odevih predmeta.... Kao i većina žena,u kupovini i odabiru modnih detalja veoma uživam, a podjednako zadovoljstvo mi mogu pričiniti krupne stvari, nove farmerice, kaputić, haljina, ali i sitnice – volim da imam mnogo aksesoara na raspolaganju za pravljenje kreativnih kombinacija. Dakle, stereotipna žena.