*** Čekajući sutra da svane ***
Sećam se da je bilo jutro. Probudila sam se neispavana, nisam mogla da se setim tačno koji je datum bio niti koji je dan. Jedino čega sam u tom trenutku bila svesna jeste da ON leži pored mene i da još uvek spava .
Uskoro će nam dve godine koliko smo zajedno. Moj prvi momak, moj prvi seksualni partner.
Posmatrala sam ga neko vreme dok spava i razmišljala. Da moje misli mogu da govore, pretpostavljam da bi vrištale. Šta se dođavola dogodilo? Ko je ovaj momak koji leži pored mene? Gde je nestalo sve ono šta sam mislila da osećam prema njemu?
Otpočeli smo vezu sa mojih nepunih 17 godina. Bila sam mlada i neiskusna, i vrlo zaljubljena.
Nakon nekih 6 meseci zabavljanja došlo je vreme da se uradi i to.
Spavali smo i nakon toga kao da su sva moja osećanja nestala. Mislila sam da je to nešto normalno i da će se vremenom rešiti. Međutim, kako je vreme odmicalo ja sam shvatala da mi nešto fali.
Nisam bila sigurna tačno šta, ali se nisam usuđivala da išta promenim.
On me je voleo a ja sam bila ubeđena da to isto osećam prema njemu, i tako sam odlučila da ostanem sa njim. Da ostanem na sigurnom, dok ne otkrijem. Nekako sam se plašila odlaska i samoće. Nisam bila dovoljno hrabra da odem i upustim se u nepoznato .
Tog jutra se sve promenilo. Ustala sam, pozdravila sam se sa njim, ni ne sluteći da je ova provedena noć sa njim bila poslednja noć mene kao samo njegove. Istog dana sam odlučila da otkrijem šta je to što mi fali i odlučila da uradim nešto za šta bi mnogi rekli da je nemoralno. Spavala sam sa drugim. Bio je to jedan dečko prelepog fizičkog izgleda, dečko koji mi je godinama bio drug i na koga su se mnoge devojke ložile.
Nadala sam se da će mi seks sa njim doneti odgovor. Međutim...odgovor nije došao.
Ja nisam osećala ništa. Jednostavno, nešto je falilo. Uskoro sam otkrila da je zapravo NEKO taj ko mi je falio sve vreme.
Kako sam išla u medicinsku srednju školu, tog jutra sam bila na praksi u bolnici.
Udubljena u svoje misli i u pripremanje terapije za pacijente, odjednom sam čula novi glas u sobi, na nekih dva metra od mene.
Glas je bio ženski, vrlo zvonak i melodičan, vrlo prijatan. To je bio glas koji je privukao moju pažnju.
Podigla sam glavu ne bi li videla ko je u pitanju. Preda mnom je stajala devojka, kratke dečačke frizure, prelepih crta lica, i sa velikim entuzijazmom pričala profesorki o tome kako je skoro završila sa volontiranjem i da sada traži posao .
Osećaj koji me je obuzeo u tom trenutku je osećaj koji nikada ranije nisam osetila.
Kao da me je nešto probolo u stomaku, oduzimajući mi i dah, i misli i sve...
Stajala sam tako ukopana u mestu, čini mi se čitavu večnost, a zapravo nije prošlo ni više od par minuta.
Potom se okrenula i otišla. U toku njenog razgovora sa profesorkom ja sam uspela da čujem i njeno ime i prezime. To mi je pomoglo da je iste večeri pronađem na fejsu i dodam za prijatelja. Ispostavilo se da je to devojka koja je godinu dana starija od mene i koja je završila moju školu.
Kako je onda nikada nisam videla? - pomislila sam, i i dalje nekad o tome razmišljam.
Verovali ili ne, prošlo je nekoliko meseci od kada sam je prvi put ugledala ,a ja sam konstantno mislila na nju, ne usuđujući se da joj pustim poruku.
Da li je moguće da mi se svidela devojka? Šta se sa mnom događa?
Onda, jedne vrlo tople avgustovske noći, skupila sam hrabrost i poslala joj poruku.
Dopisivale smo se neko vreme, vrlo sponatno i činilo se kao zanimljiva devojka.
Mislila sam da će pomisliti da sam neki čudak kada joj se tek tako javljam, ali ne.
Ona je bila, šta više, prijatno iznenađena. (kasnije mi je jednom prilikom i rekla da je, samo veče pre nego što sam joj pustila poruku, pitala drugaricu iz naše škole za mene. Koja slučajnost, zar ne?)
I tek tako, k'o grom iz vedra neba rekla je: Ja sam gej.
Ostala sam zatečena, iako ne mogu reći i iznenađena. Od prvog trenutka kada sam je ugledala osetila sam taj čuveni vajb.
Onda sam uhvatila sebe kako joj odgovaram sa - Pa, znaš, ni ja nisam baš strejt. Bi sam.
Tu smo se ismejale jer smo shvatile da je to zvučalo poput - Znaš, pa ni ja nisam baš normalna.
Sve u svemu, pozvala me je da izađemo i tako je sve počelo.
Što smo više izlazile ja sam sve više bila očarana njom i shvatala da razlog zbog kojeg nisam ništa osećala ni prema mom momku ni prema bilo kom drugom pripadniku muškog roda, jeste to da se meni zapravo sviđaju devojke.
Kako je vreme odmicalo a ja videla da se i ja njoj sviđam i da bi tu moglo nečega da bude, preuzela sam svoj najveći korak u životu. Raskinula sam ne samo sa momkom sa kojim sam bila dve godine, već i sa celim muškim rodom. Moliću lepo!
I tako je naša priča počela. Krenule smo da se zabavljamo i bilo mi je kao što mi nikada pre nije bilo.
Osećaj koji bi me obuzimao svaki put, kada me pogleda ili dodirne, a kamoli poljubi, bio je neopisiv.
Onda je došao i taj dan kada sam odlučila da svojoj majci, sa kojom sam oduvek imala krajnje otvoren odnos o svemu i koja mi je bila nešto poput najbolje drugarice, kažem za sebe i moju devojku.
Nisam znala da će taj dan ujedno biti i početak pakla.
Mama je prvo odreagovala - U tripu si. Proći će te.
Međutim, kako ja nisam menjala svoje mišljenje i i dalje nastavljala da se viđam sa devojkom, mama je uradila nešto najgore moguće. Nikada neću zaboraviti te dane (zapravo mesece koji su usledili).
Neprekidne svađe, vređanja i ponižavanja, postale su moja svakodnevnica.
Imala sam i zabranu izlazaka, a i smrtnu zabranu viđanja i sa devojkom i sa celim mojim gej društvom koje je postajalo sve veće. Kako sam završila srednju i krenula da radim privremeno, jedino je posao bio taj koji je predstavljao način da izađem iz kuće.
Ipak, uprkos svom paklu kroz koji sam prolazila, i noćima u kojima sam plakala nadajući se da će to sutra, to svetlo i dobro sutra, doći, ja sam ipak pronalazila način da se viđam sa njom. Sa njom koja mi je postajala sve bitnija.
Ona me nije napustila, iako je bilo mnogo razloga da to uradi. Ko bi još hteo da bude sa nekim ko ne može ni da izađe iz kuće, sa nekim ko već toliko problema ima?
Ali ona me zaista NIJE napuštala.
Uprkos narazličitijim pretnjama, pogotovo jednu koju nikada neću zaboraviti a koju je izrekao ni manje ni više moj rođeni brat (jer je l te, cela moja porodica sa kojom živim je bila upućena u to) -jeste da će doći sa drugovima navijačima i prebiti nas obe, ja od svog stava nisam htela da odstupim.
Bila sam u stanju da uradim sve, i izdržim sve, samo da naša veza i moje mišljenje istraje.
Onda se jednog dana dogodilo nešto što se do tada događalo samo u mojim i njenim snovima. DOŠLO JE TO SUTRA.
Naime, bila sam na poslu i radila kada mi je zazvonio telefon. Bila je to mama, koja je bila na putu do mene, i koja je rekla da ima nešto sa mnom da popriča.
Nisam mogla ni da naslutim o čemu se radi.
Kada je došla, napravila sam pauzu i već smišljala načine da se usprostavim njoj i njenoj nameri da me rastavi od devojke. Međutim, ne. Ona je ni manje ni više došla da mi kaže da je shvatila da sa mnom ipak nije u pitanju samo faza, i da ipak ne može da utiče na to sa kim ću ja biti.
"Ako je to ono što te čini srećnom, onda u redu. I mene će činiti. Samo ne želim više da se svađamo. "- rekla je i time pružila ruku mira. Ubrzo potom su se njih dve upoznale, i ta ruka mira je postala ruka podrške.
Sada je moja mama neko ko nas najviše podržava. Neko ko izlazi sa nama, i ko se čuje sa mojom devojkom i van mene. Izlaze zajedno na kafu i pričaju o mnogo čemu.
Ne mogu opisati koliko se od tog trenutka osećam srećno.
Sada imam sve. Sada imam odgovor na koji sam dugo čekala. Imam devojku koja mi predstavlja SVE.
Imam istinu. Imam ljubav!
Zato nikada ne odustajte od svojih snova, uverenja i stavova, jer jednoga dana oni zaista mogu postati vaša stvarnost. :)
Rajska Goreća
Sećam se da je bilo jutro. Probudila sam se neispavana, nisam mogla da se setim tačno koji je datum bio niti koji je dan. Jedino čega sam u tom trenutku bila svesna jeste da ON leži pored mene i da još uvek spava .Uskoro će nam dve godine koliko smo zajedno. Moj prvi momak, moj prvi seksualni partner.
Posmatrala sam ga neko vreme dok spava i razmišljala. Da moje misli mogu da govore, pretpostavljam da bi vrištale. Šta se dođavola dogodilo? Ko je ovaj momak koji leži pored mene? Gde je nestalo sve ono šta sam mislila da osećam prema njemu?
Otpočeli smo vezu sa mojih nepunih 17 godina. Bila sam mlada i neiskusna, i vrlo zaljubljena.
Nakon nekih 6 meseci zabavljanja došlo je vreme da se uradi i to.
Spavali smo i nakon toga kao da su sva moja osećanja nestala. Mislila sam da je to nešto normalno i da će se vremenom rešiti. Međutim, kako je vreme odmicalo ja sam shvatala da mi nešto fali.
Nisam bila sigurna tačno šta, ali se nisam usuđivala da išta promenim.
On me je voleo a ja sam bila ubeđena da to isto osećam prema njemu, i tako sam odlučila da ostanem sa njim. Da ostanem na sigurnom, dok ne otkrijem. Nekako sam se plašila odlaska i samoće. Nisam bila dovoljno hrabra da odem i upustim se u nepoznato .
Tog jutra se sve promenilo. Ustala sam, pozdravila sam se sa njim, ni ne sluteći da je ova provedena noć sa njim bila poslednja noć mene kao samo njegove. Istog dana sam odlučila da otkrijem šta je to što mi fali i odlučila da uradim nešto za šta bi mnogi rekli da je nemoralno. Spavala sam sa drugim. Bio je to jedan dečko prelepog fizičkog izgleda, dečko koji mi je godinama bio drug i na koga su se mnoge devojke ložile.
Nadala sam se da će mi seks sa njim doneti odgovor. Međutim...odgovor nije došao.
Ja nisam osećala ništa. Jednostavno, nešto je falilo. Uskoro sam otkrila da je zapravo NEKO taj ko mi je falio sve vreme.
Kako sam išla u medicinsku srednju školu, tog jutra sam bila na praksi u bolnici.
Udubljena u svoje misli i u pripremanje terapije za pacijente, odjednom sam čula novi glas u sobi, na nekih dva metra od mene.
Glas je bio ženski, vrlo zvonak i melodičan, vrlo prijatan. To je bio glas koji je privukao moju pažnju.
Podigla sam glavu ne bi li videla ko je u pitanju. Preda mnom je stajala devojka, kratke dečačke frizure, prelepih crta lica, i sa velikim entuzijazmom pričala profesorki o tome kako je skoro završila sa volontiranjem i da sada traži posao .
Osećaj koji me je obuzeo u tom trenutku je osećaj koji nikada ranije nisam osetila.
Kao da me je nešto probolo u stomaku, oduzimajući mi i dah, i misli i sve...
Stajala sam tako ukopana u mestu, čini mi se čitavu večnost, a zapravo nije prošlo ni više od par minuta.
Potom se okrenula i otišla. U toku njenog razgovora sa profesorkom ja sam uspela da čujem i njeno ime i prezime. To mi je pomoglo da je iste večeri pronađem na fejsu i dodam za prijatelja. Ispostavilo se da je to devojka koja je godinu dana starija od mene i koja je završila moju školu.
Kako je onda nikada nisam videla? - pomislila sam, i i dalje nekad o tome razmišljam.
Verovali ili ne, prošlo je nekoliko meseci od kada sam je prvi put ugledala ,a ja sam konstantno mislila na nju, ne usuđujući se da joj pustim poruku.
Da li je moguće da mi se svidela devojka? Šta se sa mnom događa?
Onda, jedne vrlo tople avgustovske noći, skupila sam hrabrost i poslala joj poruku.
Dopisivale smo se neko vreme, vrlo sponatno i činilo se kao zanimljiva devojka.
Mislila sam da će pomisliti da sam neki čudak kada joj se tek tako javljam, ali ne.
Ona je bila, šta više, prijatno iznenađena. (kasnije mi je jednom prilikom i rekla da je, samo veče pre nego što sam joj pustila poruku, pitala drugaricu iz naše škole za mene. Koja slučajnost, zar ne?)
I tek tako, k'o grom iz vedra neba rekla je: Ja sam gej.
Ostala sam zatečena, iako ne mogu reći i iznenađena. Od prvog trenutka kada sam je ugledala osetila sam taj čuveni vajb.
Onda sam uhvatila sebe kako joj odgovaram sa - Pa, znaš, ni ja nisam baš strejt. Bi sam.
Tu smo se ismejale jer smo shvatile da je to zvučalo poput - Znaš, pa ni ja nisam baš normalna.
Sve u svemu, pozvala me je da izađemo i tako je sve počelo.
Što smo više izlazile ja sam sve više bila očarana njom i shvatala da razlog zbog kojeg nisam ništa osećala ni prema mom momku ni prema bilo kom drugom pripadniku muškog roda, jeste to da se meni zapravo sviđaju devojke.
Kako je vreme odmicalo a ja videla da se i ja njoj sviđam i da bi tu moglo nečega da bude, preuzela sam svoj najveći korak u životu. Raskinula sam ne samo sa momkom sa kojim sam bila dve godine, već i sa celim muškim rodom. Moliću lepo!
I tako je naša priča počela. Krenule smo da se zabavljamo i bilo mi je kao što mi nikada pre nije bilo.
Osećaj koji bi me obuzimao svaki put, kada me pogleda ili dodirne, a kamoli poljubi, bio je neopisiv.
Onda je došao i taj dan kada sam odlučila da svojoj majci, sa kojom sam oduvek imala krajnje otvoren odnos o svemu i koja mi je bila nešto poput najbolje drugarice, kažem za sebe i moju devojku.
Nisam znala da će taj dan ujedno biti i početak pakla.
Mama je prvo odreagovala - U tripu si. Proći će te.
Međutim, kako ja nisam menjala svoje mišljenje i i dalje nastavljala da se viđam sa devojkom, mama je uradila nešto najgore moguće. Nikada neću zaboraviti te dane (zapravo mesece koji su usledili).
Neprekidne svađe, vređanja i ponižavanja, postale su moja svakodnevnica.
Imala sam i zabranu izlazaka, a i smrtnu zabranu viđanja i sa devojkom i sa celim mojim gej društvom koje je postajalo sve veće. Kako sam završila srednju i krenula da radim privremeno, jedino je posao bio taj koji je predstavljao način da izađem iz kuće.
Ipak, uprkos svom paklu kroz koji sam prolazila, i noćima u kojima sam plakala nadajući se da će to sutra, to svetlo i dobro sutra, doći, ja sam ipak pronalazila način da se viđam sa njom. Sa njom koja mi je postajala sve bitnija.
Ona me nije napustila, iako je bilo mnogo razloga da to uradi. Ko bi još hteo da bude sa nekim ko ne može ni da izađe iz kuće, sa nekim ko već toliko problema ima?
Ali ona me zaista NIJE napuštala.
Uprkos narazličitijim pretnjama, pogotovo jednu koju nikada neću zaboraviti a koju je izrekao ni manje ni više moj rođeni brat (jer je l te, cela moja porodica sa kojom živim je bila upućena u to) -jeste da će doći sa drugovima navijačima i prebiti nas obe, ja od svog stava nisam htela da odstupim.
Bila sam u stanju da uradim sve, i izdržim sve, samo da naša veza i moje mišljenje istraje.
Naime, bila sam na poslu i radila kada mi je zazvonio telefon. Bila je to mama, koja je bila na putu do mene, i koja je rekla da ima nešto sa mnom da popriča.
Nisam mogla ni da naslutim o čemu se radi.
Kada je došla, napravila sam pauzu i već smišljala načine da se usprostavim njoj i njenoj nameri da me rastavi od devojke. Međutim, ne. Ona je ni manje ni više došla da mi kaže da je shvatila da sa mnom ipak nije u pitanju samo faza, i da ipak ne može da utiče na to sa kim ću ja biti.
"Ako je to ono što te čini srećnom, onda u redu. I mene će činiti. Samo ne želim više da se svađamo. "- rekla je i time pružila ruku mira. Ubrzo potom su se njih dve upoznale, i ta ruka mira je postala ruka podrške.
Sada je moja mama neko ko nas najviše podržava. Neko ko izlazi sa nama, i ko se čuje sa mojom devojkom i van mene. Izlaze zajedno na kafu i pričaju o mnogo čemu.
Ne mogu opisati koliko se od tog trenutka osećam srećno.
Sada imam sve. Sada imam odgovor na koji sam dugo čekala. Imam devojku koja mi predstavlja SVE.
Imam istinu. Imam ljubav!
Zato nikada ne odustajte od svojih snova, uverenja i stavova, jer jednoga dana oni zaista mogu postati vaša stvarnost. :)
Rajska Goreća
No comments:
Post a Comment