Krijemo ljubav, tako je i ugušimo

Ne znam ni kako da izrazim ovo što osećam svaki put kada ostanem uskraćena za poljubac, prisniji zagrljaj, samo zato što je to pogrešno u očima većine.
Šta ima toliko pogrešno u ljubavi?
Mnogi je uzdižu i poseduju, a onda kada dođe vreme da se ista i pokaže osuđuju je.
Gde je tu logika?
Voleo/la si nekad,zar ne? Molim? Voliš i dalje? Pa pusti onda i druge da vole.
Muško si , zar je bitno da li tu ljubav gajiš prema njemu ili njoj?
Žensko si, isto je.

Ja hoću slobodno da volim.

Hoću da je dodirnem onda kada ja to želim, a ne kada mi drugi to dopuste.
Skriveni od očiju većine poljubimo se, dodirnemo se.
Večito smo u nekom strahu da ne budemo osuđeni, povređeni.
Koliko to samo glupo zvuči - plašimo se ljubavi.

Ja hoću slobodno da volim.

I onda kada pomislim da ima nade, da se ljudi menjaju, da počinju da shvataju...oni nas opet iznevere.
Kako je samo tužno voleti a nemati slobodu.
Šta je ljubav bez slobode?
Šta je sloboda bez ljubavi?

Ja hoću slobodno da volim.

Doći će vreme kada nećemo više biti ovako mladi, a šta će nam ostati?
Ostaće nam nedovršeni snovi, nikada neizrečene reči, nikada neostvareni poljupci.
Ostaće nam sećanja prožeta tajnama, i onim što je moglo da bude proživljeno a nikada nije.
Krijemo ljubav, tako je i ugušimo...
Ali ja NEĆU da krijem, ja NE ŽELIM da krijem...

Ja samo hoću slobodno da volim!

                                                                      Rajska Goreća